Razvoj
Kendo je jedna od nekoliko svetski popularnih veština japanskog mačevanja, njeno ime u bukvalnom prevodu znači put mača (ken – mač, do – put).
Zajedno sa Đzudoom je već više of jednog veka sastavni deo japanskog obrazovnog sistema.
Počeci modernog kendoa se vezuju za Edo period (1603-1868), kada cvetaju i stasavaju razne škole kenđucua, od kojih neke i danas postoje u svom izvornom obliku.
Sa padom Tokugava šogunata i završetkom Edo perioda (1868), Japan ulazi u period modernizacije. Krajem 19-og veka, tačnije 1892-e, formira se prvi nacionalni savez borilačkih veština, Dai Nippon Butoku Kai, pod čije vođstvo potpada i kenđucu.
Kenđucu, kao i ostale veštine u Butoku Kai sistemu, biva rapidno standardizovan i oblikovan.
Krajem devetnaestog veka, zajedno sa Đudoom ulazi u školski sistem. Dvadesetih godina dvadesetog veka, Kenđucu dobija svoje današnje ime – Kendo.
Neposredno posle drugog svetskog rata, borilačke veštine bivaju zabranjene u Japanu.
Međutim, već 1952-e se formira Svejapanski Kendo Savez, Zen Nihon Kendo Renmei, pod koji, zajedno sa kendoom, potpadaju i iaido i đodo. 1970-e se formira i Međunarodna Kendo Federacija.
U Japanu se kendom aktivno bavi preko dva miliona ljudi, svih uzrasta, obrazovnih i strukovnih profila. Prema podacima Međunarodne Kendo Federacije, broj vežbača u svetu prelazi osam miliona.
Zvanja
Kendo koristi sistem učeničkih i majstorskih zvanja, koji u velikoj meri deli sa modernim đudoom i karateom.
Šest učeničkih zvanja i osam majstorskih zvanja postoji u savremenom kendou.
Početnici startuju sa šestim kjuom i napreduju ka prvom.
Nakon toga, dan (majstorska) zvanja idu od prvog do osmog. Osmi dan je najviše zvanje koje se može dobiti kroz system polaganja.
U izuzetnim slučajevima (često i posthumno), može se dodeliti deveti, pa i deseti dan.
Uobičajeni period treniranja neophodan da bi se stekao uslov za polaganje za kju (učenička) zvanja je šest meseci redovnog treninga od uspešnog polaganja za prethodno zvanje.
Izuzetak je uslov za polaganje za peti kyu, koji iznosi tri meseca redovnog treninga.
Uslov za polaganje za prvi dan (shodan) je tri meseca redovnog treniranja posle uspešno položenog testa za prvi kju.
Nakon toga, godinu dana redovnog treniranja je potrebno da bi se stekao uslov za izlazak na polaganje za drugi dan, tri godine za treći, itd.
Izuzetak je uslov za polaganje za osmi dan. Potrebno je deset godina redovnog treninga sa zvanjem sedmog dana, da bi se stekao uslov za izlazak na polaganje za osmi dan.
Kendo takođe ima i instituciju šogo zvanja. Postoje tri zvanja – renši, kyoši i hanši. To su akademska zvanja, koja postaju dostupna od šestog dana. Za titulu renšija je potrebno nositi šesti dan najmanje godinu dana, kao i nominacija nacionalnog saveza. Za titulu renšija se polaže pismeni test iz oblasti teorije kendoa. Za titulu kjošija je potrebno nositi zvanje sedmog dana najmanje dve godine, imati titulu renšija, kao i nominacija nacionalnog saveza. Za titulu kjošija se, takođe, polaže pismeni test. Hanši je najveća titular i počast dostupna vežbačima kendoa. Uslovi: potrebno je najmanje osam godina nositi titulu kjošija osmi dan, nominacija nacionalnog saveza i položen pismeni test iz oblasti teorije kendoa.